О књизи: година / Понекад се деси да не оправдамо очекивања других. И ја сам један од тих људи. Здраво, ја сам Макс. Да, то је мушко име. Нисам испунио очекивања својих родитеља. Уместо дечака појавила се девојчица, тачније две девојчице. А ја сам имао мање среће. Остварили су ми сан тако што су ми дали мушко име. Захваљујући њима. Моја прича је досадна као и бакине приче за лаку ноћ. Чини се да је све почело пре тачно милион година, мада не... Тада су још постојали диносауруси, али није ме брига, јер је он Т-Рек мог глупог срца. А ја, па, шта сам ја? Госпођица Нико сам ја. Сенка сопствене сенке, прах кошаркашког паркета, једном речју – потпуни губитник. Да, по закону жанра, људи попут мене се заљубљују у момке попут господина Атхеја – краља шута за три поена, дабл-дубова, навијачица и целе школе... Или?